Zbog ovog čoveka mi u EU nećemo ući?
Emanuel Makron počeo drugi mandat kao francuski predsednik s novom idejom kako da se urede odnosi s evropskim državama koje nisu članice EU.
Izvor: Jutarnji list, NovaS
S tim da to uređenje odnosa ne znači i njihovo članstvo u Uniji, piše Jutarnji list.
To nije dobra vest za proces proširenja EU, osim ako nas francuski predsednik ne iznenadi kada iznese detalje svoje ideje o stvaranju "Evropske političke zajednice".
U prošlosti Makron nije bio baš veliki prijatelj procesa proširenja. Na samitu EU i Zapadni Balkan u Sofiji 2019. godine pokvario je feštu državama tog regiona i nadu da će se na tom samitu dogoditi prekretnica i ubrzati njihov put prema punopravnom članstvu.
Njegova najava prevashodno se odnosila na Ukrajinu, koja je nedavno podnela zahtev za kandidaturu, ali predstavlja i veliki problem za Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana koje žele da postanu članice Evropske unije, saglasni su sagovornici Nove S Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, i izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi.
Šta predlaže Makron i gde smo tu mi
|
Makron je predložio, umesto da EU umanji stroge standarde kako bi se omogućilo zemljama da se brže pridruže, stvaranje "paralelne evropske zajednice" za zemlje koje teže da se pridruže bloku ili one koje su napustile Uniju.
Kako je precizirao, ova "evropska politička zajednica" bila bi otvorena za demokratske evropske nacije koje se pridržavaju "osnovnih evropskih vrednosti" u oblastima kao što su politička saradnja, bezbednost, saradnja u energetici, transportu, ulaganje u infrastrukturu ili kretanje ljudi.
Naim Leo Beširi kaže da francuski predsednik nije u celini protiv proširenja Unije, već ima određene uslove.
"On je protiv proširenja kada su u pitanju zemlje koje su visoko korumpirane, neorganizovane i sa velikim kriminalitetom. Iako su Evropska unija i Evropska komisija u naletu rata dale veliko pozitivno svetlo Ukrajini da bi mogla da postane članica, to zaista nije moguće sprovesti", smatra Beširi.
Ukrajina, prema njegovom mišljenju, spada u red visoko korumpiranih zemalja koje će se izgrađivati u narednim decenijama. Za to su neophodna sredstva veća nego za zemlje Zapadnog Balkana zajedno.
"Ako bi Srbija sutra odlučila da se usaglasi sa Zapadom i zemljama EU u spoljnopolitičkom smislu, reformama sudstva, iskorenila korupciju i prekinula vezu između političara i organizovanog kriminala, značajno bi brže napredovala. To je ono što Srbija i zemlje regiona ne ispunjavaju", ocenjuje izvršni direktor Instituta za evropske poslove.
Stoga, on smatra da je Makronova poruka jasna – Ukrajina i zemlje Zapadnog Balkana mogu biti članice, ali onda kada za to budu spremne. Do tada, Francuska sa Makronom na čelu protiviće se prijemu onih zemalja koje nisu spremne.
"Užasno loša ideja"
S druge strane, Bojan Elek iz Beogradskog centra za evropsku politiku smatra da je najava predsednika Francuske o formiranju evropske zajednice "užasna ideja".
"Užasno je loša ideja ono što je Makron predložio, budući da je on glavni kočničar evropskih integracija poslednjih godina. Ono što je predložio bi moglo da se nazove Evropa u nekoliko brzina, tada ne bi postojala perspekitva i mogućnost zemalja kandidata da postanu punopravne članice, već bi se to odvijalo u nekoliko faza i postojao bi neki pridruženi status. To je dosta loše, postaje nebitno da li ste demokratije ili ne, ali možete imati neku vrstu pridruženog statusa. To je pogubno za ideju EU i vrednosti koje zastupa", ocenio je Elek.
U tom slučaju, Srbija i Crna Gora, koje su otvorile pregovore, mogu da ostanu u predsoblju Evropske unije. Ipak, da francuski predsednik nije veliki zagovornik proširenja, prema mišljenju Eleka, nije novost.
"Francuska i Makron su oni koji koče dalje integracije, počevši od onog 'ne' Makedoniji nakon što su promenili ime u Severna Makedonija. Tada je Makron predložio novu metodologiju proširenja, a sada evo opet. Mislim da to radi zbog domaćeg javnog mnjenja, kao i ostali politčari, jer sada proširenje EU deluje kao loša stvar. Nije popularno među biračima. Na to se gleda kao na uvoz problema i davanje novca nekim nerazvijenim zemljama", rekao je on.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
